Slanje dokumenta o Planu rasta bez prethodno ispunjenih zahtjeva Evropske komisije, potez je koji je karakterističan za one koji misle da će se EU prilagoditi Bosni i Hercegovini a ne obrnuto. Za neprihvatanje pomenutog dokumenta krive su one politike koje decenijama zloupotrebljavaju entitetski i etnički veto i guše BiH u njenom napretku ka euroatlantskim integracijama.

Upravo je ukidanje entitetskog veta bio jedan od zahtjeva Evropske komisije, koji manjini delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH daje mogućnost da blokira apsolutnu većinu prilikom donošenja bilo koje odluke. Preko 70% građana se izjasnilo da žele biti dio Evropske unije što bi u demokratski uređenoj državi, po evropskim standardima, diktiralo politike u zemlji. Prema tome, glavno pitanje u Bosni i Hercegovini jeste uklanjanje svih kočnica u procesu odlučivanja koje zaustavljaju želju i volju većine građana BiH.

Trebao bi i morao biti cilj i Evropske unije ubrzano integrisanje BiH u EU i NATO radi sigurnosti i Balkana i cijele Evrope. Time bi snovi o mijenjaju granica na Balkanu zauvijek bili neutralisani, dok bi se neevropskim akterima suzio manevarski prostor za destabilizaciju. Da bi stigli na cilj, prethodno se moraju ukloniti blokade, što se može postići ozbiljnim pritiscima i odlučnim sankcionisanjem onih koji to sprečavaju.